Make a wish……

• 

Evo još jednog “ličnog teksta”…..

Iako ne verujem u horoskop, priznajem da sam tipična škorpija….Treba mi vremena da nove ljude primim u svoj krug, ne otvaram se tako lako i ne volim da pričam o nekim stvarima koje su mi duboko “na srcu”…..

Dok Balašević u pozadini peva, reših da podelim par redova na svom virtuelnom prostoru (na kom se pojavljum ređe nego što bih to želela… Ih…. c’est la vie…. Mom life i ostali izgovori…..)

Oduvek sam želela samo jedno kada je posao u pitanju – želela sam da budem tičer. Da udjem u učionicu i podelim i prenesem svoje znanje i iskustvo i decu naučim da komuniciraju, čitaju i pišu na engleskom jeziku. Još kao srednjoškolac, kupila sam neke “tičerske cipele” u Bati (za koje je kumiN brat rekao da su kao za folklor :)) i maštala kako ću ući u učionicu i rećI: “Hello, children. I am your new English teacher.”

I mahom sam uvek radila u školama stranih jezika i uvek mi se činilo da tih 45 minuta prebrzo proleti, da bih mogla mnogo više da pružim samo kad bih imala više vremena. Više vremena da se svakom od njih pojedinačno posvetim, da naučim i čujem šta ih to muči, šta žele, šta ih to motiviše i čemu teže. Mogućnost da kreiram aktivnosti koje će svakom mom učeniku pojedinačno odgovarati, biti u skladu sa njegovim interesovanjima i njegovim znanjem. Bez brige da li ćemo odraditi sve vežbe iz udžbenika, da li ćemo uspeti da pređemo sve što je planom i programom zadato. Svako od nas je univerzum za sebe. Svako raste, razvija se i usvaja nova znanja prema svom ritmu i nikoga ne treba požurkivati ili usporavati.

Uglavnom, nisam imala mnogo prilika i vremena da se socijalizujem sa roditeljima svojih polaznika na pauzama između časova. Slobodno vreme bih provodila u pripremi za čas koji sledi ili u pospremanju prostora koji je ostao u neredu kao posledica pređašnjeg časa. Ali i danas se odlično sećam momenta kada je majka jednog od mojih učenika (inače i sama prosvetni radnik) rekla (sada pre gotovo 3 godine ): “Da li ste čuli da se u Banja Luci otvara prva privatna osnovna škola?”

Igrom slučaja, našla sam se u tom momentu u hodniku (franšizne) škole i čula upravo ove reči. Bez želje da budem patetična (oni koji me poznaju, znaju da sam sve osim patetična), moje srce je zaigralo na ove reči i poslala sam univerzumu jednu poruku – želim da budem deo tog kolektiva. To će mi omogućiti upravo ono o čemu već dugo maštam – daće mi mogućnost da na svoje đake zaista prenesem znanje i naučim ih ne samo stranom jeziku, već i da ih naučim pravim vrednostima i pokušam da budem što bolji nastavnik za svoje đake. Ja sam poželela, poslala poruku univerzumu i iz sveg srca se nadala da je univerzum čuo i zabeležio želju jednog malog (zaista malog, visokog svega 164 cm) nastavnika engleskog jezika iz Banja Luke.

Nikada nisam želela da budem deo redovnog obrazovnog sistema, mali šraf koji ispunjava dnevnik i predaje i ocenjuje đake ne bi li zadovoljio ono što se od njega očekuje. Nisam želela da administracija ubije u meni ono na šta sam najponosnija – žar i želju da predajem, da radim sa decom i učim od njih dok ih u isto vreme učim jeziku bez koga bi se danas mnogo teže snalažili. Nikada nisam htela da radim kao prevodilac, da sedim u kancelariji i razmišljam kako bi se nešto najadekvatnije sročilo na engleskom jeziku. Moje mesto je u učionici, među decom i njihov smeh je moja duševna hrana i ono što me pokreće.

I zaista, nečiji planovi i snovi o osnovnoj školi postali su stvarnost ovog proleća. Moja draga koleginica iz Sarajeva poslala mi je link koji je najavio izbor nastavnika (iako sam i sama već videla oglas) i to veče sam provela smišljajući adekvatno propratno pismo kojim bih aplicirala na ono što bismo nazvali “dream job”. Kako u reči predočiti ono o čemu sanjate toliko godina? Želju da makar pokušate da promenite svet? Kojim se to pridevima i konstrukcijama opisuje? Nije reč o novcu i “prestižu”, reč je o prilici da dok radite na sebi i usavršavate svoje veštine i znanja, ostavlajte otisak u životima drugih.

I da ne dužim i ne patetišem…… Da, univerzum je čuo želju jednog tičera i uvrstio ga u nastavni kadar prve privatne osnovne škole u Republici Srpskoj. I potvrđeno je ono što je moja majka uvek govorila- “Ako nešto istinski i jako želiš, ostvariće se! Samo veruj i samo idi napred!”

I eto, kao u snu, našla sam se u timu predivnih koleginica od kojih sam za jako kratak period naučila mnogo toga. Devojaka i žena koje su učinile da se osetim kao da sam “svoj na svome” (iako sam i dalje Sremac među Krajišnicima, dođoš u Banja Luci, Srbijanka, uvozna mlada……). Nastavom kadru koji u potpunosti deli moje poglede kada je obrazovanje u pitanju…. Znate ono, kad osetite da se “kliknuli”, da je to to 😉 I univerzum kao da je znao – smestio me je u jednu Montesori učionicu. Dao mi je upravo ono što sam i sama priželjkivala, ali ostavio mi je i ogroma prostor za dodatno usavršavanje i obrazovanje. Hvala mu od srca!

Mnogo je rada ispred mene, mnogo prepreka koje treba zaobići i mnogo izazova sa kojima se moram izboriti. Novi početak znači i nastavak jednog predivnog puta. Puta koji krase dečiji osmesi i oči pune radosti.

“Ovo je naša nova tičer. Zove se Tamara. Sa njom pričaš samo na engleskom!”

Make a wish……. Samo poželi…. Veruj, ostvariće se….

“Neko to odgore vidi sve…..”

EPALE Platforma

Tekst koji je pred vama za cilj ima da predstavi i popularizuje platformu od izuzetne važnosti za sve one koji se bave obrazovanjem odraslih. Naime, reč je o EPALE plaftormi koja je i sama deo veoma poznatog ERASMUS + projekta.

Skraćenica EPALE je akronim izveden od reči „Electronic Platform for Adult Learning in Europe“ i predstavlja jedinstveno mesto na kome profesori, andragozi i predavači koji se bave obrazovanjem odraslih mogu pronaći pregršt informacija koje mogu olakšati njihov rad. Na platformi možete pronaći mnoštvo tekstova na razne teme iz oblasti obrazovanja, iskustva drugih kolega širom Evrope, primere dobre prakse, pronaći partnere i informisati se o najnovijim politikama i trendovima kad je obrazovanje odraslih u pitanju. EPALE je virtuelno mesto koje okuplja sve one kojima je obrazovanje odraslih profesija i/ili pasija i odlična je prilika da iz udobnosti svoga doma, brzo i jednostavno shvatimo šta to i na koji način rade naše kolege širom Evrope.

Živimo u modernom vremenu gde se tehnika i tehnologija razvijaju munjevitom brzinom, a granice za odlazak u penziju se svakodnevno pomeraju. Obrazovanje odraslih i celoživotno obrazovanje su iz tog razloga teme od krucijalne važnosti i Evropska komisija je prepoznala njihovu važnost odvajajući sredstva i kreirajući platformu o kojoj govorimo.

EPALE je projekat koji se sprovodi u 38 zemalja širom evropskog kontinenta i timovi visoko kvalifikovanih stručnjaka svakodnevno rade na usavršavanju same platforme i kreiranju sadržaja na istoj.

Aktivnosti i obaveze EPALE projekta u Bosni i Hercegovini veoma uspešno sprovodi Agenicja za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i ima ulogu NSS (National Support Service) za BiH. BH NSS tim čine visoko obrazovani profesionalci koji ozbiljno i predano pristupaju svojim radnim zadacima i čast mi je što sam i sama deo njihovog tima. Naime, učinjena mi je čast time što sam odabrana da budem ambasador projekta za ciklus 2019/2020.  Upravo iz tog razloga želim da pozovem sve one kojima je obrazovanje odraslih profesija, tema koja ih zanima i o kojoj žele da diskutuju, da klikom na sledeći link:

• https://epale.ec.europa.eu/

kreiraju svoj profil i potpuno besplatno pristupe zajednici evropskih predavača. Naš prvenstveni cilj je promocija same platforme i angažovanje i uključivanje što većeg broja ljudi širom naše zemlje koji mogu ostvariti brojne prednosti i pogodnosti jednostavno i besplatno. Sve što je potrebno je da kreirate svoj profil na EPALE platormi i odaberete temu koja vas zanima. Broj EPALE korsinika raste iz dana u dan i ja se iskreno radujem jer je to dokaz da i drugi prepoznaju važnost umrežavanja i deljenja iskustava i informacija na internetu.

I zato, trkom na EPALE platformu, napravite svoj profil i zaronite u carstvo materijala i raznih resursa koji će vam rad u obrazovanju olakšati i učiniti zanimljivijim.

• 

Tičer iz franšize

Dugo sam razmišljala da li da napišem ovaj teskt, ali mislim da može biti od koristi mnogima koji razmišljaju da svoju karijeru počnu ili nastave pod okriljem jedne od najvećih franšiza na ovim prostorima. I sama sam pre više od pet godina pokušavala da pronađem neke informacije na ovu temu, ali izvora na našem jeziku gotovo i da nema. Moja HD priča počela je pre 5 godina, centar u kome sam radila više ne postoji i ne postoji niti jedna prepreka da na ovom mestu podelim svoje iskustvo. HD sistem je zatvorena sredina i ljudi izvan njega veoma malo znaju o samom poslu predavača koji predaje engleski koristeći HD metodu. Ja se neću baviti samom metodom, materijalima i kursevima, već ću samo ukratko podeliti svoje iskustvo. Ono što sledi je teskt koji za cilj ima da približi rad nastavnika u Helen Doron školi engleskog jezika.

Helen Doron tičer Tamara Beronja
The year of 2017

Kako postati HD predavač?

Zvanje Helen Doron predavača stičete nakon završene i položene osnovne obuke – Teacher Training Course (TTC). Obuka je intenzivna i traje 5 dana tokom kojih prisustvujete predavanjima od strane zvaničnog HD trenera, ali i aktivno učestvujete pripremajući prezentacije, aktivnosti i eseje. Obuka je eliminaciona, dimanična i pruža dobru podlogu za upoznavanje pricipa rada u HD sistemu. Znanje i veštine koje dobijete tokom obuke su zaista dragoceni.

Na HD obuku se ne možete samostalno prijaviti, nju pohađate nakon dobijanja posla u nekom od Helen Doron studija ili jezičkih centara. Dakle, prvo se vlasnik škole odluči za vas kao budućeg radnika i zatim vas prijavljuje i šalje na neophodne obuke. Obuke se organizuju širom sveta i vi biste svoju pohađali na lokaciji koja je u tom momentu vama najbliža. (Kako sam ja radila kao predavač u HD centru u Banja Luci, najveći broj seminara i obuka pohađala sam u Sarajevu.) Niti jedan predavač u HD sistemu ne može biti neko ko nije prošao adekvatne obuke i seminare. Troškove obuke (kao i druge propratne troškove) snosi poslodavac (takva je politika rada na našim prostorima). Poslodavac je franšizer – vlasnik franšize za određenu oblast, opštinu ili deo grada i u obavezi je da posluje u skladu sa HD principima. Dakle, vi ste zaposleni kao Helen Doron predavač kod vašeg franšizera – privatnog preduzetnika i druga iskustva mogu biti različita od moga, kako nam, jelte, svima nije “isti gazda” 🙂 Nije neophodno imati diplomu anglistike ako želite da radite posao HD predavača – visok nivo znanja engleskog jezika, sklonost i želja da radite sa decom, posvećenost, požrtvovanost su dovoljni za početak.

HD tičer – ZA i PROTIV?

Posao HD predavača dobila sam 2014. godine kada jer centar u mom gradu otvoren i radila sam sve do njegovog zatvaranja četiri godine kasnije. Pronašla sam oglas, poslala CV i došla pripremljena na razgovor. Bila sam upoznata sa opštim stvarima o ovoj metodi i načinu rada i nakon obuke krenula sam sa radom. Bila sam prvi i jedini predavač u centru godinu dana.

Posao HD predavača sa sobom nosi pregršt prednosti – radite u malim grupama, imate fiksne rasporede i broj časova, prijavljeni ste (što je danas redak slučaj kada je rad u školama stranih jezika u pitanju) i plaćeni i tokom letnjeg i zimskog raspusta. U obavezi ste da svake godine i za svaki kurs i program koji predajete prođete obuku ili seminar (poslodavac ponovo snosi sve troškove) i to su zaista jedinstvene prilike da naučite nešto novo i pripremljeni uđete u svoju učionicu. Svaki predavač ima svoju učionicu i sve materijale koji su mu neophodni za rad i pripremu nastave. Logistička podrška koju svaki HD predavač ima je zaista izvanredna i bićete u prilici da razmenjujete iskustva sa izuzetnim momcima i devojkama koji su deo HD mreže predavača. Tu su observacije časova od strane masterfranšizera, inovativni kursevi i materijali koji prate nove trendove u obrazovanju i usvajanju stranih jezika – odlične prilike za lični rast i razvoj. Ne samo to, naučila sam šta je to brend, kako se gradi, štiti i osnažuje.

Ne bi bilo pošteno da ne spomenem i ono manje primamljivo kada je ovaj posao u pitanju. Naime, HD sistem od predavača zaista zahteva mnogo – neophodno je temeljno i detaljno pripremiti svaki čas i samostalno izraditi sve rekvizite i materijale koji su vam neophodni. Ukoliko je centar u kome radite veći i upošljava veći broj predavača, priprema rekvizita biće olakšana jer veliki deo poslova možete podeliti i odraditi timski. Nas tim činila su samo dva predavača, pa je priprema oduzimala znatan deo vremena kako meni tako i koleginici. Pored izvođenja nastave, HD nastavnici u našem centru imali su i druga zaduženja – učestvovale smo u promotivnim aktivnostima u periodu upisa, izvodile demo časove za roditelje i potencijalne učenike, održavale higijenu učionica, kupovale potrepštine za časove i komunicirale sa roditeljima. Kako vas može zameniti jedino licencirani HD predavač, časovi se retko otkazuju, moraju se nadoknaditi i sva odustva sa posla su svedena na minimum.

Mahom ćete sedeti na podu tokom časova, pa su helanke i tunike najadekvatniji izbor garderobe. Časovi su dinamični i zahtevaju energiju i koncentraciju. Nemoguće je ući na čas nepripremljen i improvizovati. Dakle imajte na umu da se ovom poslu mora ozbiljno i temeljno pristupiti ukolio želite da tu ostanete duže.

Ja sam zaista uživala radeći kao HD predavač – upoznala sam mnogo divnih devojaka i koleginica, dobila priliku da posetim Sarajevo i naučila sam mnogo toga o radu sa decom. Slobodno mogu da kažem da sam radeći kao HD predavač naučila više o radu sa decom nego što sam to naučila tokom studija u Beogradu. Uvek preporučim HD kao odličan izbor svakom roditelju, jer deca tu zaista nauče i uživaju tokom časova. Nije nikakva “sekta”, marketinški trik ili način za otimanje para. Zaista je reč o pristupu koji deci omogućava da na prirodan, zanimljiv i zabavan način usvoje engleski jezik. Sama činjenica da je moja ćerka krenula na jedan od kurseva kada je napunila 2 godina dovoljan je pokazatelj mog stava .

Međutim, dinamika razvoja škole u BL kao i samo radno vreme (koje je zbog prirode posla uvek u poslepodnevnim terminima) su stvari koje nisu išle u moju korist. Posle određenog vremena provedenog u HD sistemu, shvatite da je to posao idealan za devojke/momke/žene koji se još uvek nisu ostvarili u ulozi roditelja (ili opet imaju dobar baka servis :)). Teško je uklopiti “mameće” obaveze – školske zadatke i druge aktivnosti kada vaš radni dan počinje u 17h. S druge strane, Helen Doron su mnogi nepravedno dožljavali isključivo kao školu engleskog jezika za malu decu, pa mi nikada nismo uspeli da formiramo i pokrenemo kurseve i programe za decu stariju od 12 godina. A upravo je rad sa tinejdžerima i ta vrsta izazova ono što mi je falilo i nedostajalo.

U martu 2018. godine vrata jedinog HD centra u Republici Srpskoj su zatvorena i time je okončana i moja karijera u ovom sistemu. Ali, kada se jedna vrata zatvore, pregršt novih se otvori. Poslodavci su prepoznali znanje i kvalitet i povratak u učionicu nije bio problem.

Za sve vas koji se dvoumite – pokušajte i budite spremni na velika zalaganja i trud. Novčana nadoknada koju ćete dobiti nikada neće biti adekvatna nagrada za trud koji morate uložiti. Ali, ako vam je novac jedini motiv, onda posao u prosveti i nije za vas. IT sektor je odlična alternativa 😉

Ako postoji još nešto što vas zanima kada je reč o poslu HD predavača, pišite i potrudiću se da odgovorim.

Empatija u učionici

Empatija – hodanje u tuđim cipelama i razumevanje tuđih potreba i emocija je vrlina koju je neophodno razvijati i negovati u vremenu u kome su sve društvene vrednosti pomerene i stavljene u nove okvire. Negovanjem empatije i podsticanjem učenika da razumeju i saosećaju se sa svojim drugarima iz klupe možemo stati na put vršnjačkom nasilju. Vršnjačko nasilje je veoma kompleksna tema i kako empatija nije lek za takvo nedopustivo ponašanje koje je uzelo maha u našim školama, svakako može doprineti njegovom smanjenju.

Nastava engleskog jezika sa decom – Teaching Children

Ovaj tekst želim da posvetim nastavi sa decom – kako je rad sa ovom starosnom kategorijom nešto u čemu najviše uživam i sa čime imam najviše iskustva.

Rekviziti u nastavi jezika

Ukoliko radite sa decom, “rekviziti”su nephodni deo svakog časa. Pored knjige, table i fleš kartica, neophodno vam je nešto što će decu dodatno zainteresovati za nastavnu jedinicu koju obrađujete i što će im apstraktne pojmove dodatno približiti. Deca neće biti motivisana i zainteresovana za učenje jezika ukoliko je nastava jednolična, dosadna i predvidljiva. Propsovi ili rekviziti učiniće vaš čas zanimljivijim, deca će brže usvajati pojmove, lakše ćete ih uključiti  u aktivnosti i motivisati za rad.

English with Tamara

Svetska pandemija navela nas je da preispitamo svoje prioritete, ali je i pred nas stavila i radne zadatke koje nismo očekivali. Tako je i nastao ovaj video koji želim da podelim na svom blogu.

Ažuriranje

Priznajem da sam pisanje ovog teksta odpočela tražeći adekvatan prevod za reč “update”. Upravo je to ono o čemu želim da pišem – želim da na svoj blog dodam nove informacije i zašto je pisanje tekstova postalo nešto za šta mi ostaje sve manje i manje vremena. Kada sam počela da objavljujem tekstove na englishcornerbl adresi, želela sam da ovo bude mesto koje će nastavnicima engleskog jezika služiti kao inspiracija i koja će ih podstaknuti na razmišljanje, razmenu iskustava i diskusiju. Nisam želela da pišem tekstove lične prirode i iznosim pojedinosti koje nisu relevantne. Želela sam da moja nastavnička filozofija i pristup nastvi stranih jezika definiše moje blog mesto. Međutim, ipak želim da podelim u kom se to smeru kreće koja predavačka karijera i šta je to što me čeka u budućnosti.

Nekolicina onih koji pročitaju neki od mojih tekstova zna da sam određeni period radila u Helen Doron školi. Nakon zatvaranja franšize u gradu u kom živim, nastavničku karijeru sam nastavila u još jednoj franšiznoj školi stranih jezika. Reč je o Berlitz School of Language. Berlitz metoda je zanimljiva i pružila mi je nove poglede i nova znanja kada je reč o nastavi stranih jezika. Možda i bude predmet nekih budućih tekstova. Bude li inspiracije, vremena, zainteresovanih….

Početkom ove školske godine dobila sam izvanrednu priliku da postanem deo nastavničkog tima Montessori osnovne škole. To je prilika koju sam dugo isčekivala i priželjkivala. Prilika koja sa sobom nosi i ogromnu odgovornost – toliko toga treba naučiti, pročitati, istražiti. Veliki broj novih izazova sa kojima se ranije nisam susretala. Kao najbanalniji primer uzeću samo radno vreme – nastava u školama stranih jezika se mahom odvija u poslepodnevnim i večernim satima. Nakon gotovo decenije rada u tom maniru, potrebno vam je neko vreme da vaš bio ritam uskladite i prilagodite standardnom radnom danu koji počinje u 8:00 i završava se u 16:00.

Ali zar san svakog nastavnika nije prilika da se individualno posveti svakom detetu, da prati njegov ritam i njegov napredak. Naš zadatak je da svoje đake naučimo i prenesemo im znanje, a ne da ispredajemo, ocenimo i ispitamo ono što je nastavnim planom predviđeno.

Moja Montessori priča tek počinje, ali već sada mogu da kažem da je to ljubav na duge staze…… Radujem joj se i svakim danom sa žarom i elanom ulazim u svoju učionicu. Širokog osmeha dočekujem svoje đake i trudim se da budem što bolji nastavnik iz dana u dan. Učim od drugih, upijam znanja i iskustva predivnih žena sa kojima imam čast da radim. Čitam, guglam, istražujem, vežbam….. Učim na svojim, ali i na tuđim greškama…. Mnogo toga treba usvojiti, izvežbati i sprovesti u delo….. Ako na to sve dodam obaveze koje me čekaju nakon izlaska iz škole, malo vremena ostane za hobi poput ovog.

Trudiću se da svoje misli češće delim i dokumentujem na ovom mestu, ali neću se opterećivati datumima, rokovima i brojevima. Kao i do sada, svratiću ovde svaki put kada poželim da napišem par redova i podelim ih sa drugima……. Svi zainteresovani su dobordošli!

Fotografije sa časova

Ponekad slike govore više od reči……

Kada upisati dete na kurs engleskog jezika?

Mnoge roditelje muči pitanje – u kom je to uzrastu najbolje upisati decu na kurs engleskog jezika. Pokušaću da na ovo pitanje odgovorim sa stanovišta profesora engleskog jezika, ali i iz perspektive roditelja. Ovim tekstom podeliću svoje mišljenje na ovu temu, pomoći roditeljima u donošenju odluke i pozvati kolege da podele svoja iskustva na ovu temu.